Са жаљењем, тугом и болом Вас обавештавамо да нас је наш драги колега и пријатељ Александар Бутић прерано напустио у својој 25-ој години. Нека му је вечна слава.

Бесмртна песма

Ако ти јаве: умро сам,
а био сам ти драг,
онда ће у теби
одједном нешто посивети.
На трепавици магла.
На усни пепељаст траг.

Да ли си уопште понекад
мислио шта значи живети?

Ако ти јаве: умро сам
ево шта ће бити.

Хиљаду шарених риба
лепршаће ми кроз око.

И земља ће ме скрити.
И коров ће ме скрити.
А ја ћу за то време
летети високо...
Високо.

Зар мислиш да моја рука,
колено,
или глава
може да буде сутра
корен брезе
ил' трава?

Ако ти јаве: умро сам,
не веруј
то не умем.

На ову земљу сам свратио
да ти намигнем мало.
Да за мном остане нешто
као лепршав траг.
И зато: не буди тужан.
Толико ми је стало
да останем у теби
будаласт и чудно драг.

Ноћу,
кад гледаш у небо,
и ти намигни мени.
Нека то буде тајна.
Упркос данима сивим
кад видиш неку комету
да небо зарумени,
упамти: то ја још увек
шашав летим, и живим.

 

Сахрана ће се обавити у понедељак 23.03.2015. са почетком у 11:30 на гробљу Збег у Борчи.