Зашто су у већини пошта стимулације тајне?
Да би се прикриле "стимулације" које се додељују за куповину основних средстава за рад (нпр. бицикле)?
Да се "плати" рад који нема везе са ангажовањем на радном месту (нпр. кошење траве)?
Или као до скоро за куповину хигијенских средстава?

Ми, као синдикат, се залажемо да се на даље укине "финансијска дискриминација" и да све стимулације буду транспарентне (јавне). Једино тако можемо доћи у ситуацију да сваки запослени који није награђен (стимулисан) види на примеру других начин на који и сам може добити прилику да буде награђен!

Нетранспарентне стимулације могу довести до тога да запослени који су са разлогом стимулисани (награђени), буду жртве незадовољства осталих запослених који сматрају да су и сами заслужили да буду награђени за свој рад.

Ако полазимо од тога да је сваки запослени "важна карика у ланцу", поготово у великом систему као што је ЈП "Пошта Србије", долазимо до закључка да надређени (управник, контролор...) мора да препозна улогу и способности сваког запосленог и да се према томе води у даљем ангажовању. Тако би се сваки запослени у условима здраве конкуренције трудио да добије прилику да "заради" своју стимулацију. Ако надређени ("менаџер") не схвата праву улогу сваког запосленог, да ли и даље треба да буде вођа тима?

Овај текст се не односи само на горе поменуте надређене (управнике ЈПМ), већ и на више пословодство предузећа, у смислу да не треба ограничавати број стимулација које се могу доделити у току одређеног временског периода. Сви знамо да је добро плаћен радник, задовољан радник, и као такав више вреди предузећу.

 

"Чудно је то како је мало потрeбно да будемо срећни, и још чудније како често нам баш то мало недостаје".

Иво Андрић